Pri razradi svakog projekta , trudim se da sagledam potrebe klijenata, njihove navike, estetiku i stil života. Vremenom sam uspeo da razvijem sposobnost da razumem ko mi je klijent i šta želi.

Jedna jako zanimljiva tema o kojoj bih verovatno mogao da posvetim ceo jedan tekst.

Govoreći o razumevanju ljudi, veliku prednost imaju oni klijenti koji imaju viziju i ideju šta žele a šta ne, i odlučni su u tome.

Takav je klijent čiji je projekat završen u februaru ove godine, i prvi je projekat u nizu projekata kojim počinjem ovaj blog.

Ovo je jedan od onih projekata koji su u startu predodređeni da prođu bez i malo napora i dodatnog truda, jer zaista smatram da, sa kakvom energijom pristupaš nečemu, takva energija ti se i vraća nazad. Zlatno pravilo iz višegodišnjeg iskustva i saradnje sa dosta ljudi.

Po slikama stana, može se zaključiti da je klijent, muškarac, sa istančanim ukusom za kvalitet stvari i sa jednom od osobina koje posebno cenim kod klijenata, a to je da mi veruje i da mi prepusti slobodu da predložim svoju ideju na najbolji mogući način, kako sam doživeo njega i njegov budući životni prostor.

Stan površine 70m2, podeljen je na spavaću zonu u okviru koje su dečija soba i spavaća soba, zonu sanitarnog čvora sa kupatilom, toaletom i hodnikom , kao i open space zonu u okviru koje su dnevna soba, trpezarija i kuhinja.

Sve ove zone su uvezane tako da čine jednu celinu, po boji, materijalima korišćenim u njihovom dizajnu kao i oblicima.

Dnevna zona je ključna stavka u svakom mom projektu, jer se najvise koristi i obično je to mesto odakle krećem sa dizajnom.

Ovog puta sam krenuo od spavaće sobe, koja mi je dala neke polazne tačke koje će se kasnije provući kroz dizajn celog stana.

Te polazne tačke su zidna obloga i ogledala, a to su bili jedni od elemenata koje je klijent prepoznao kao nešto što bi voleo da ima, i iz spoja te dve stvari je i proistekao takozvani prugasti panel, kako sam ga nazvao, koji je možda najzastupljeniji element u stanu.

Svaka forma u prostoru može se uprosti do najjednostavnijih oblika, što je recimo slučaj u Kubizmu između ostalog, ali isto tako iz tih prostih oblika možemo napraviti nešto kompleksnije. To se odnosi na prugasti paneli u ovom slučaju, jer kada pogledamo vertikale na istom rastojanju na panelu iza kreveta, one mogu da se transformišu u panel na plakaru: puno drvo + ogledala , samo u drugim odnosima. U istom prostoru funkcionišu zajedno i prelaze iz jedne prostorije u drugu, tj hodnik, tako da daju kontinuitet u dizajnu stana.

Paneli su zapravo deo hodnika, tj plakara u hodniku koji se kasnije nastavlja na trpezarijsku zonu a posle i na kuhinju, ne po pitanju materijala, već po pitanju odnosa visina, širina i veličina.

Dizajn nije samo spoj  lepog nameštaja i uklapanje zavesa sa tapetama. To je jedan kompleksan proces koji sagledava pre svega prostor, definiše prostorni raspored i ima za zadatak da umiri sve funkcije u jednu celinu tako da budu čitljive i skladne.

Klijenti već sada znaju da mi je kvalitet jako bitan u svim svojim projektima, stoga je od ključnog značaja imati ekipu ljudi koja može odraditi projekat do kraja kako je zamišljeno.

U ovom projektu je jedna od stavki koja je bila komplikovanija za izvođenje, zapravo tv zid, koji je sam po sebi projekat za sebe. Tv stoji na gipsanoj konstrukciji, koja se konzolno nosi na zid, na kome je kamena keramika, a oko koga je obloga od drveta sa led rasvetom. Kada se sagleda taj jedan detalj u stanu koji ima kako vizeulnu tako i bukvalnu težinu, postaje fokalna tačka u prostoru.

Još jedna od stvari koja mi je posebno draga jesu klub stolovi, koji imaju skultpuralnu formu. Govoreći o kompleksnosti tv zida, isto tako je bilo zahtevno napraviti klub stolove, odnosno obložiti ih keramikom. Kako se ne bi videla ivica keramičke pločice, takozvano meso, keramika je morala da se geruje. Dve gerovane ivice se spajaju u jednu liniju tako da struktura izgleda kao da je monolitna a ne spojena iz više pločica.

U projektu sam se bavio kao što je objašnjeno, formama, njihovim međusobnim odnosima i oblicima pa je iz toga, kao još jedan od principa kojim sam se vodio u projektovanju prostora, bio i način da se prikažu stvari većim nego što zapravo jesu, sve zarad bolje čitljivosti enterijera.

Na primeru kuhinje, levo od rerne jeste jedan izvučeniji deo u boji kuhinje koji je zapravo obloženi stub u materijalu od koga je kuhinja , a to je farbani medijapan u boji koju smo želeli.

Na taj način se mala kuhinja širi u prostoru i vizuelno postaje kompaktnija, a prostor izgleda bogatije .

Vizuelna varka je zastupljena i na bifeu, koji je rađen od ogledala kao i plakari, na taj način stvarajući prozračnost dok se refleksijom prostor čini dubljim i većim nego što zapravo jeste.

Poslednja , ali ne i nevažna stvar jeste boja. Obično kada pričam sa klijentima o budućem dizajnu, većina se vodi bež, monohromatskom paletom i neutralnim bojama. U ovom stanu , jedna od mojih omiljenih stvari jeste plava boja mebl štofa nameštaja i detalja, koja je potpuno transformisala prostor i učinila ga živim.

To je zapravo klijentova zasluga, jer je bio hrabar da privati nešto možda malo drugačije , što će izdvojiti ovaj enterijer od drugih. Plava se pojavila na ugaonoj garnituri, tabureu kao i stolicama u trpezariji koje su rađene po meri , u istom mebl štofu time uvezujući sve zone u jednu celinu.

Na kraju , za uspešno projektovanje nisu bitni samo dobri crteži, vizualizacija, dobra dokumentacija, skladni materijali i boje, bitan je odnos svih ljudi uključenih u razradu jednog projekta. Trudim se da svojim klijentima pružim full experience od početka do kraja radova, što uključuje i organizacija svih ljudi uključenih u razradu projekta , što je možda najkompleksniji deo posla, jer tu stvari prepuštam u tuđe ruke. Svi oni su zaslužni za finalni izgled projekta. Kada se sve završi, najlepša stvar u poslu jesu stečena nova znanja, iskustva i pre svega volja da se svaki sledeći posao uradi što bolje i kvalitetnije, i dok toga ima u celom timu , na dobrom smo putu.