Ova tema može biti i neki moj mali priručnik za početnike kako posao arhitekte koji se bavi enterijerima funkcioniše, šta treba sagledati i kako pristupiti stvarima. Gledano iz mog ugla.

Jedna od tema o kojoj volim da pričam, koja danas sa novim izvorima informacija deluje nikada pristupačnija , jeste vođenje posla kao i rad na nalaženju novih načina kako ga unaprediti.

Samostalno sam krenuo da se bavim projektovanjem enterijera pre skoro sedam godina, posle tri godine ukupnog rada u firmama različite strukture i delatnosti i to, u jednom arhitektonskom birou u Parizu, jednoj građevinskoj a zatim i jednoj Investitorskoj firmi u Beogradu. Da napomenem da sam završio Arhitektonski fakultet u Beogradu.

Moj otkaz u poslednjoj firmi bio je inspirisan putovanjem u Poljsku na drugaričino venčanje , a zatim odlaskom u Pariz, posle čega sam , sećam se sedeo na aerodromu u povratku za Beograd, gledao avione kako doleću i poleću, i rekao sebi, tvoj život treba biti mnogo više od toga da radiš za nekog drugog. Tako sam posle dva dana dao otkaz u toj poslednjoj firmi koja je i najveći izvor mog znanja i rada na izvođenju objekata, koje mi je bilo odskočna daska za posao koji imam sada.

Kao i svaki početak, i moj je bio pun nepredvidivih situacija i nesigurnosti.

Često imam običaj da kažem da su moje cene usluga, bile ispod cena Indijaca za koje znamo da imaju dosta nizak standard i cenu radnog sata, i sve iz razloga koje sam tada nekako nesvesno primenio, a to je da, cena usluge, mora biti u skladu sa vašim znanjem, iskustvom, i godinama staža, kako bi privoleli prve klijente i dobili prvu šansu. Ovo je jedan od saveta za one koji počinju, nažalost, svet  funkcioniše tako da se nešto mora ponuditi da bi se uzelo. U današnje vreme dosta puta čujem da ljudi bez ikakvog iskustva postavljaju uslove za rad koji su daleko od realnih, što kao nekome ko iz ugla poslodavca a i nekog ko je bio sa obe strane, razume, stim da sada posle više godina iskustva mislim da, ukoliko ne mogu da pružim svoj maksimum, nemam obzira da tražim nešto što smatram da ne zaslužujem. Dakle svest o tome koliko zaista vredimo je jako bitna stvar.

U poslu se vodim time da čovek treba stvarno da bude iskren prema sebi, kaže šta želi , to se ne odnosi samo na posao već i na život, i da se usredsredi na to i ide u tom pravcu. Kada ste dobri u nečemu, stvari počinju da rade u vašu korist, i da se razvijaju u pravcima u kojima možda  niste ni mislili da mogu da se razvijaju.

Ovo da li ste dobri u nečemu, mnogo zavisi od toga koliko se trudite, jer se znanje stiče iskustvom. Viđao sam i pametnije i telentovanije ljude od mene, na fakultetu recimo, koji su izabrali jednostavniji put, koji je za njih dobar i ispunjen, dok sam ja recimo za njih tada mislio da nemaju granicu. Moje mišljenje je da ako imate neki talenat i neku perspektivu, trebate je ugrabiti i NE puštati, jer se dobre opcije ne pojavljuju svakodnevno. Nemojte da postavljate granice sebi, jer kako znate gde vam je granica?

Isto tako, možda jedna od glavnih stvari , ukoliko želite nešto, PITAJTE. Za sve što sam dobro i veće uradio, što mi je donekle i definisalo karijeru, pitao sam. Ljudima je neprijatno da se predstave, da kažu ja sam to i to, zanima me da li vam treba neka pomoć oko toga i toga, ili bi mi značilo ako bi me uzeli u obzir za nešto, jer verujte mi, ljudima bude drago da nekome izađu u susret i da mu pomognu, ukoliko imate iskrenu emociju i lep pristup. Tako su meni sad već jako dragi ljudi i saradnici u poslu, dali prvu šansu. Svako ko počinje da radi, ne zna ništa, gde se nalazi, šta da očekuje , ali postoje ljudi koji vam možda na tom putu budu podrška, i nekim malim gestom vam daju zeleno svetlo da se otisnete u profesionalne vode.

Znači PITATI.

01. Nalaženje klijenata

Tema koja je jako jednostavna. Na početku neće niko znati za vas, ako ste mlađi.  Majstori , klijenti , izvođači , dobavljači, gledaće vas kao nekog klinku / klinca koji nešto želi da dokaže, a u stvari nemate šta da dokazujete kada nemate čime da baratate. Ova situacija zna da bude stresna, ne znate odakle se počinje isl… ali je najbitnije da za godinu dve dana, stvari počinju da se menjaju, dok za par godina, sve bude OK! Strpljen spašen. Ja sam tek pre par godina počeo sebi da pričam, Da li će ovaj stress, ova neka bezizlazna na prvi pogled situacija, biti bitna sledeće godine u isto vreme? Kada je realan odgovor bio ne , mnogo se lakše sagleda situacija. Ali to je sve trening, i rad na sebi.

Od prvog klijenta kome ćete raditi verovatno crtež sloga pločica u kupatilu, do onog kome ćete raditi celu kuću, je mali vremenski period, samo ako budete bili posvećeni, ako ste vedri, komunikativni, saosećate se sa ljudima, zelite da radite dokle klijent nije zadovoljan u potpunosti finalnim projektom, tek tad možete očekivati preporuku. A preporuka je nešto najbolje što može da vam se desi.

Sada postoje društvene mreže, koje su u mom poslu 50/50 odnos nalaženja novih klijenata, gde zapravo vide vaš rad, u mom slučaju i nešto iz privatnog života, što se pokazalo kroz razgovor sa klijentima, da je dobar deo toga što su me angažovali, jer im se dopalo nešto još šta radim sem posla, recimo putovanja, interesovanja neka moja isl… tako da iz mog iskustva, više personalniji profil možda bolji od onog koji kači samo projekte , jer se vidi i neko ko stoji iza svega toga. Tako da sve što  nije za šire mase zanimljivo, privlačno ili sa poentom, nemojte ni kačiti.

02. Vreme na poslu

Na ovo pitanje se može odgovoriti jednom rečenicom. Nema radnog vremena.

Ovo mi je u početku bilo teško da prihvatim, jer je trpeo moj privatni život, ali sa dobrim prijateljima i partnerom koji je možda isto na početku karijere kao vi, može sve da se organizuje. Ukoliko ljudi oko vas nemaju obzira i strpljenja za vaše prve korake u poslu, kao ni kasnije, imate pogrešne ljude oko sebe. Sa vremenom posao postane rutina, tako da manje vremena trošite na neke detalje oko kojih ste trošili dane razmišljajući, ali to sve opet , kroz iskustvo. Bitno je napraviti neki balans privatnog i poslovnog života.

03. Svoj gazda ili nečiji radnik

Sledeća stvar od koje zavise naši životi u mnogo čemu, jeste da li radite za nekoga ili za sebe. I jedna i druga stvar imaju svoje prednosti i mane.

Ljudi misle da je rad za sebe lakši u odnosu na rad za nekog drugog. Evo par stvari na tu temu.

Rad za sebe je itekako bolji u smislu da ne odgovarate nikome sem sebi, što zapravo nije tako jednostavno kada znate da sebi ne možete da odradite nešto tek da bi uradili, osećate grižu savesti ako nešto nije kako treba, razmišljate o stvarima čak i posle posla, jer radno vreme u većini slučajeva ni ne postoji, ne možete imati odmor kad god poželite, svakako postoji veća sloboda, ali ukoliko se bavite mojim poslom , to znači da svakog klijenta, izvođača i majstora morate updejtovati svim informacijama i onda možete ići negde, gde ćete takođe biti dostupni na telefonu manje više uvek.

Zarada je bolja jer zavisi od vas, koliko ste dobri, koliko se zna za vas, da li ste dobra preporuka isl, za šta trebaju godine rada i truda, ali isto tako imate stalnu kalkulaciju troškova firme, doprinosa, knjigovođe , radnika ako ih imate, poslovnih putovanja, poreza itd…Kada radite za nekog poslodavca o toj inside proceduri ni ne razmišljate.

Postojanje slobode u smislu da sami sebe prezentujete kada stanete ispred klijenta, i kada sami znate da zavisi sve i baš sve samo od vas da li ćete prodati projekat ili ne, bez ikoga drugog, je nešto što je meni jedna od najzanimljivijih stvari koje me ispunjavaju i donose mi sreću u poslu, i stalno uzbuđenje kako će svaki sledeći projekat izgledati. Jer koliko ljudi toliko ćudi. Svakome treba pristupiti na poseban način, probati da ga razumete, da vidite koje su njegove potrebe, stil života, ideje… Koliko dobro znate da prepoznate šta klijent želi , toliko će projekat biti uspešniji.

Hteo bih da dodam još jednu stvar a to je da za sve što radite, sa egom trebate da se oprostite.

Validacijom od drugih ništa ne postižete, prijatno je kada vas neko pohvali, treba svaki compliment prihvatiti u potpunosti i uživati u tome, ali to što je bilo, ne znači da će biti dobro sa nekim drugim, ne znači da ste bolji od drugih, tako da se ne treba navikavati na neki uspeh , već treba stalno raditi na njemu, i održavati ga stalnim radom i trudom jer je to kao i sve prolazna stvar.

04. Energija

Jako bitna stvar, koju i sam sve više poštujem kako sam stariji, i prepoznajem.

Kada su nečija energija i prisustvo loše, kada nema spontanosti, pozitivnih nazovi vibracija, sa tim ljudima bude jako teško sarađivati.

Kroz posao sam imao razna iskustva, upoznao razne ljude do sad, i za one čija energija nije bila dobra za mene, koju nisam osetio kao iskrenu, svaki posao je prošao teže od onoga gde kliknem sa klijentima. Kao što sam rekao, u poslu arhitekte ima dosta psihologije, tako da se poslednjih godina odlučujem za one projekte koji mi više prijaju. Ovo jeste drugi oblik slobode u poslu, do koga se došlo poslednjih par godina posle mnogih situacija koje ne bih nikome poželeo da iskusi. Kada su energije dobre, iz toga se rađaju prijateljstva što je jedna od najlepših stvari koje moj posao može da donese.

05. Kako znati šta raditi?

Od kada sam bio mali, kao i svi verovatno, mogao sam da se igram Lego kockama po ceo dan.

Od kad znam za sebe , znao sam da ću se baviti ovim poslom. Možda zvuči kao fraza ali je zaista tako. Imam svoje crteže enterijera i eksterijera iz pete godine života, i manje više se ni do sad ništa nije promenilo.

Trik pitanje je kako znati šta je to čime želimo da se bavimo.

Ne znamo dok ne probamo i dok ne ispitamo u čemu smo dobri. Ovo se odnosi na sve one koji  nisu rođeni sa idejom šta će biti kad porastu. Ovo gledam kao na jedno otvoreno polje sa bezbroj opcija, koje mogu da se isprobaju dok se ne nađe ona prava. Kada kažem ovo, ne mislim da se svi trebamo baviti svim i svačim u nedogled, za početak vidite šta radite po kući, šta vam skreće pažnju, i šta je nešto u čemu uživate. Možda to bude imalo veze sa vašim pravim zanimanjem. Bitna je upornost i ne odustajanje.

Mislim da dan ima dovoljno sati da ako stvarno neko nešto želi da uradi sa sobom, posle tog radnog vremena na poslu na kome je nesrećan, ima dovoljno vremena da sedi kući i da istražuje šta će ga činiti srećnim.

Ukoliko ste došli dovde u čitanju ovog teksta , neki će reći na moju predhodnu izjavu, treba se odmoriti, treba raditi na svakodnevnih stvarima po kući i životu.

Kada dođem u situaciju da mi je nešto naporno, i da sam umoran, setim se svoje majke a sad već i sestre, koje su se bavile i bave se decom, rade, i posvećene su majke, i postižu sve moguće i nemoguće stvari i kažem sebi , možeš ti to.

Tek sad vidim da, ma koliko mi život postaje prebukiran, na kraju dana ništa ne bih menjao, jer osećaj toga da nešto stvarate, pomažete drugima, sarađujete sa nekim zanimljivim ljudima, ne može biti nešto na šta bi neko trebao da ima zamerku. Osećate se živim , produktivnim, koristite svoje sposobnosti da na neki način unapredite svet i okruženje u kome živite. Ne mora to biti epohalnih razmera, ali morate pristupiti iskreno stvarima koje radita, jer ćete na taj način stvarno biti zadovoljni a i ljudi oko vas.