Projekat enterijera treba posmatrati kao priču koju korisnik treba reći o sebi , kroz dizajnera, arhitektu, koji će toj priči dati, fizičku formu.

Kada arhitekta to treba da primeni na sebe, obično proces postaje zahtevniji i kompleksniji jer se treba opredeliti za jednu skladnu ideju od mnogih, gde se forma , materijali, odnosi u prostoru , trebaju definisati tako da prostor bude prepoznatljiv i da ima svoje Ja. Upravo zbog toga što ga radi neko ko se time profesionalno bavi, više prostora za slobodu u projektovanju i dizajnu.

U današnje vreme, kada ljudi dobijaju ideje sa svih strana , kako u modi tako i u enterijeru, mnogi teže ka onim stvarima koje drugi imaju, što je pogrešno, jer se na taj način postavlja pitanje, gde je tu lični stil, a misija dobrog arhitekte ili dizajnera je da tu masovnu produkciju uspori, kako bi ljudi počeli da cene individualnost, kako bi ušli dublje u svoje snove i želje.

Kako početi taj process ako ne od sebe.

Posle vise od godinu dana smisljanja raznih ideja i opcija svog životnog prostora, došao sam do rezultata koji zadovoljava potrebe mog zivota kao i estetiku koja se provlači kroz ceo stan.
Organizacija kuhinje je u P, stim što sam se odlučio da iskoristim samo dva zida; najduži zid i zid naspram njega.
Jedan od omiljenih materijala koje volim da koristim u svojim projektima je mermer, u svim oblicima i šarama. Odatle , mermer i na kuhinjskom zidu , u ovom slučaju na celom dužem zidu koji je razbijen bronzanim aspiratorom. Na ovaj način zid nije prazan ,ima funkciju a takodje i izgleda dobro, posebno sa upaljenom šinskom ravsetom na plafonu koja baca zanimljivo svetlo na njega.

Simetrija je jako bitna u mojim projektima, pa je tako korišćena i na projektu stana, najviše u dizajnu kuhjnje, pa je aspirator sa grejnom plocom na sredini zida, dok se levo i desno od toga nastavljaju vrata donjih elemenata, iste dimenzije gde su stale sve ostale funcije.

Jedna od najzanimljivijih stavki u dizajnu kuhinje je bilo definisanje ruckica. Taj zapravo final touch najviše i oplemeni dizajn i prostor.
Spoj crne i zlatne boje je dosao kao idealna opcija, zbog uklapanja sa aspiratorom kao i zbog akcentovanja svetlog drveta na frontovima donjih kuhinjskih elemenata. Ove boje se provlače i u ostatku stana.

Treba biti hrabar u dizajnu i igrati se oblicima i formama, materijalima i bojom jer je klasično prevazidjeno.

Polazna ideja u dizajnu stana mi je bila stvoriti vise fokusnih tačaka koje će biti rasporedjene po stanu na ključnim mestima kako bi se stvorila dinamika korišćenja prostora. Hteo sam da svaki deo stana bude zanimljiv i da ima neku svoju pricu.

Jos pre nego što sam počeo da razmšljam o dizajnu dnevne sobe imao sam boju sivog kamena u planu.

Nešto što bi bilo pandan beloj calcati mermera u kuhinji, samo zatamnjeno, sa više žila i većom toplinom.
Odatle posle istraživanja raznih varijanti, tv zid u ultimativnom odabiru kada je mermer u pitanju. Ima dovoljnu težinu da obogati prostor, elegantan je a i retro u isto vreme. Ima boju u sebi kao i refleksiju tako da sam znao da se uklapa uz sve što sam zamislio u stanu . Želeo sam da napravim nesto što je svedeno a opet zanimljivo, bez ikakvih tv polica, ormarica isl. Samo kamen, tv i jos nešto. To jos nesto je proizašlo iz geometrije koja se pojavljuje u stanu na vise mesta. Ideja je bila da ceo prostor ima skulpturalnu formu pa zato i ovi oblici.

Dobar komadni nameštaj je takođe od velikog značaja. Nešto što ima priču, formu i pre svega kvalitet obrade, je uvek prava opcija. Tako je nešto što je u mojoj porodici još iz 1898, našlo mesto kao skoro pa skulptura, a to je Thonet stolica.

Na ovaj način je u prostoru ubačeno nešto staro, što volim da kombinujem sa novim stvarima jer unosi zivot i sećanje na neko davno vreme i dizajn koji je predhodio sadašnjim trendovima.
Govoreći o stolici, s obzirom da je deo enterijera vintage stolica, balans je trebalo stvoriti nečim novim, što sam osmislio od početka, od skice do realizacije u radionici.

Oblik i dimenzija stola je svedena i parira obliku stola u dnevnoj sobi, sa geometrijskom cik cak formom nogara u crnom drevetu. Zbog toga je ideja za stolice trpezarije proistekla iz crne materijalizacije, ali kako bi se izbegla teška forma, isao sam na ideju tanke konstrukcije od plastificiranog čelicnog profila promera 2cm koji je dupliran, sa svetlim tapacirom.

To je zapravo bio i najveći poduhvat. Napraviti valjkaste naslone koji su stabilni a da pritom mogu i da stoje i da budu dovoljno jaki da se koriste kao pravi naslon.  

Sada vise nego ikada smatram da je forma , pattern, ispitivanje oblika i igranje razlicitim materijalima , nešto što od jednostavnih stvari napravi pravi mali spektakl i pritom stvara iznova i iznova oduševljenje svaki put kada se taj neki prostor koristi. Glavni savet u dizajnu je opustiti se i prepustiti, ući duboko u svoje želje, u ono što nas inspiriše i pokreće jer u suprotnom pravimo od svojih životnih prostora nešto bezlično , nešto što nismo mi.