Ovu temu pišem pre svega za sve one koji žele da se upoznaju sa profesijom arhitekte, u oblasti kojom se ja bavim, a to je dizajn enterijera, sa pojedinim projektima stambenih objekata, i na ovaj način da im približim kako nastaju projekti, ko je sve uključen u razradu i koliko vremena treba da se jedan projekat završi.

Kao arhitekti i nekome ko se bavi projektovanjem enterijera, sem dizajnerskog / kreativnog dela , značajan deo posla, rekao bih krucijalni, čini razrada.

Ovaj posao sam počeo iz biroa gde je gradilište bilo mesto koje se posećivalo sa vremena na vreme, jer su se drugi ljudi bavili njime, da bi kasnije, postalo moja svakodnevnica  bez koje ne bih mogao da zamislim svoj posao, od onog momenta kada sam samostalno krenuo da radim.

Vremenom se stvari menjaju, ukoliko želimo da napredujemo ne samo u poslu već u životu, svi mi učimo svakodnevno i radimo na sebi.

U mojoj profesiji postoje arhitekte oni koji rade projektovanje, oni koji rade izvođenje i oni koji rade sve.

Ja spadam u treću kategoriju a evo i zbog čega.

Smatram da mi je, kao nekome ko je kreativan, voli svoj posao i ima ideju i viziju kako bi stvari trebalo da izgledaju, neophodno da sve stvari koji započnem, i završim do kraja.

Vremenom sam naučio da iako je nacrtana tačno, isprojektovana do detalja i prikazana kako treba da izgleda na kraju, svaka stavka iz projekta treba da prođe moju kontrolu da bi ispala onako kako sam je zamislio.

I to ne zbog toga što ceo tim koji radi sa mnom na projektima to ne može da uradi, nego zbog toga što smatram da ukoliko želite da budete dobri u tome što radite, trebate da imate interesovanje, i da verujete u sve ono što ste smislili. Ukoliko ste ne samo u arhitekturi , već u bilo kom kreativnom poslu, za očekivati mi je da to nešto što ste smislili, želite i da vidite na kraju kao finalni produkt, pa ste samim time uključeni u ceo proces do tog wow momenta kada se to nešto završi.

U današnje vreme kada je vreme novac, svi moji klijenti, očekuju da se bavim projektom do kraja, i ne tako retko mi se desi da kod mene dođu ljudi koji su angažovali nekoga za projekat, dobili ponudu za idejno rešenje bez razrade i odjednom se našli u teškoj situaciji da bi sami morali da organizuju sve funkcije koje čine jedno izvođenje radova, i na taj način ušli u začarani krug majstora, izvođača sa kojima je bitno znati kako pristupiti i kako se postaviti .

Ovo je glavna i početna stavka u poslu.

Izvođač.

U mom timu postoje dva izvođača sa po pet – šest majstora sa kojima sarađujem na projektima kompletnih adaptacija.

Za projekte manjeg obima, one koji ne prolaze kroz rušenje, zamenu novih instalacija , već im je potrebna mala adaptacija, tj šminka, imam nekoliko majstora koji rade samostalno , svaki je profesioanalan u svojoj oblasti i čine taj jedan tim ljudi koji mogu nazvati moj tim.

Kada bi me neko pitao koji od ova dva tima je jednostavniji za rad, rekao bih prvi, odnosno izvođač, upravo zbog obima posla koji sam izvođač preuzme na sebe , i sav posao prebaci i izdelegira svojim majstorima.

Ova opcija je takođe i skuplja, upravo zbog faktora dodatnog čoveka i odgovornosti koju snosi, tako da se za ovu opciju klijenti odlučuju manje ukoliko je u pitanju manja adaptacija.

Manja adaptacija tj šminka stana, ne tako retko u mojim projektima postane kompleksna i zahtevna, u poslednje vreme posebno, zbog svih novih ideja, kako se jedan projekat može unaprediti , i napraviti boljim.

Svaki od ovih timova, ima takođe volju i želju, da razradi i napravi nove stvari, koje možda nisu do sada radili, i na taj način jedni drugima dajemo vetar u leđa da odradimo nešto što je možda teže napraviti, jer smo na kraju svi ponosni kada ispitamo nove metode u zidanju, nove materijale, tehnike i kada se projekat uradi kako treba.

Kada smo kod adaptacija, neki od procesa koji se prolaze na projektu renoviranja stana od nule jesu:

rušenje, štemanje, zidanje, sprovođenje elektro instalacija, nova vodovodna i kanalizaciona instalacija, grejanje, izrada ravnajućeg poda, zamena spoljne stolarije, izrada keramike, podopolagački radovi, molerski radovi, gipsarski radovi, izrada unutrašnje stolarije, izrada nameštaja po meri, montaža rasvete, kao i ubacivanje komadnog nameštaja, zavesa, tepiha i dekora.

Za svaku od ovih funkcija svaki projekat ima nekoga ko će tu funkciju odraditi, i u tom smislu imam puno sreće da sam oformio jako dobar tim saradnika koji mogu da obezbede sve ono da bi se svaka od ovih stavki završila. Ne mislim samo na tim majstora koje sam malopre nabrojao, mislim na sve salone koji će materijale za završnu obradu obezbediti i isporučiti , počevši od salona keramike, salona parketa, salona pločastog materijala koji razrađuje ugradni nameštaj, majstora koji pravi tapacirani nameštaj, salona stolarije , do salona nameštaja , rasvete i zavesa.

Kada kažemo razrada , moj posao je da sve ove faze, prvobitno osmislim, nacrtam i prosledim timu koji će to razraditi, a zatim da dogovorim sa klijentima i svim dobavljačima , sve materijale koji su nam neophodni da se projekat završi a nabrojani su kao saradnici .

Ukupan broj saradnika na jednom projektu bude oko dvadeset, koje ja organizujem tako da se projekat može zatvoriti sa rokovima koji slede posle definisanja svih izvršioca projekta.

Kada pričamo o rokovima, to je jedna od najomraženijih stavki u mom poslu a smatram i kod klijenata i svih izvođača.

U svojoj praksi mogu reći da sto posto stvari koje zavise samo od mene , budu ispoštovane u roku. Ovo je preduslov za dobar odnos sa klijentom i trudim se da nikada ne kasnim u prezentovanju projekta.

Što se tiče razrade projekta u smislu izvođenja radova, tu nekada stvari mogu da se prolongiraju , a sve zbog velikog broja operacija, funkcija i ljudi uključenih u zatvaranju jedne stavke na projektu.

Veliki problem je bio za vreme pandemije, gde je sve bilo neizvesno, i to je možda najzahtevniji period u mom poslovanju, koji je bio potpuno nepredvidiv , ali uz svu sreću , nije bilo nikakvih probijanja rokova u velikoj meri.

Zbog toga, a ovo može biti i savet, uvek davati duže rokove kako bi klijenti bili srećni kada se nešto završi pre vremena.

Danas svi žure za rokovima, imao sam situaciju kada je klijentkinja otišla da se porodi , dok se nameštaj montirao u stanu kako bi se završio do njenog porođaja. Kroz praksu se skupilo dosta anegdota, koje bih voleo jednom da ispričam , možda kroz neki budući tekst o odnosu sa klijentima.

Svako ima neku svoju životnu situaciju koja mu nameće rok i postane neka polazna tačka u razradi projekta. Zbog toga je bitno imati ljude od poverenja koji mogu te rokove i da ispoštuju.

Sami projekti mogu trajati od par meseci do godinu dana, i taj period je jedan jako dinamičan i zanimljiv period, u kome postanem blizak sa klijentima, postanemo prijatelji i taj poslovni odnos preraste u druženje.

To je možda i najlepši deo mog posla, kada kroz svu razradu, obilaske, nespavanja, na kraju dana steknete novo prijateljstvo i iskustvo , kada naučite nešto od drugih ili budete inspirisani  nečijim životom i energijom.

Ne mogu reći da svaki projekat ide glatko i da svi ovi saradnici i ljudi nemaju ni jedno pitanje ili zahtev, izmenu ili sugestiju. Posebno kada se radi više projekata u isto vreme što je situacija u poslednje vreme, gde se prepliću razne funkcije i operacije.
Za dobro snalaženje u tome, je jako bitno, poznavati projekat u najsitnije detalje, kako bi se stvari lako definisale, i rešavale u momentu,  jako su bitni posvećenost i predanost poslu,  jer na kraju dana , svi ti klijenti , sa kojima sarađujem , žele da srede svoj postojeći ili novi životni prostor i da od njega naprave dom.

Zbog toga je uključenost u razradu , meni lično od velike važnosti, jer iako puna izazova pa nekad i problema, na kraju kada se projekat završi, bude bitna zbog svih novih znanja i lekcija koje se steknu u celom procesu.

Uostalom , imam priliku da budem uz sve te ljude koji su mi poverili svoj dom, i da budem srećan sa njima što smo uspeli da završimo projekat do kraja.